PROJEKAT BEOGRAD - ZDRAV GRAD
REALIZACIJA RAZVOJA PROJEKTA

''Da bi vizija o zdravim gradovima postala stvarnost potrebna je hrabrost, političko angažovanje i otvorenost ka inovacijama i eksperimentisanju. Stvaranje alijanse za novo javno zdravstvo, traženje novih resursa za unapredenje zdravlja i definisanje organizacionih potreba za ovaj projekat može biti dugotrajan i frustrirajući proces''. 

Svetska zdravstvena organizacija - WHO, Copenhagen


Prva inicijativa za uključivanje jugoslovenskih gradova u svetski Program zdravih gradova, odnosno, za formiranje nacionalne mreže data je 1996. godine. Na stručnom skupu koji je organizovalo Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, obeležen je Svetski dan zdravlja sa temom "Zdravi gradovi za bolji život". Tada je Sekretarijat za zdravstvo u saradnji sa Gradskim zavodom za zaštitu zdravlja podneo referat pod naslovom "Beograd zdravi grad - 2000".

1998. godine Sekretarijat za zdravsto (SZ) započinje realizaciju prvih koraka Faze 1 u razvoju Projekta. Tok realizacije po metodološkim koracima WHO je tekao na sledeći način:

  1. Formirana je grupa za podršku projektu. Na prvom sastanku u grupi je bilo 34 institucije koje su predstavljali jedan do dva stručnjaka. Kasnije se podršci i uključivanju u Projekat pridružio širi krug institucija, tako da je krajem septembra 2001. broj institucija iznosio 105.



  2. Proučena je sva dokumentacija koju preporučuje WHO za razumevanje ideje međunarodnog Projekta. SZ je organizovao seminar o ciljevima, principima i organizaciji projekta. Predavači su bili stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja (GZZZ), a seminaru je prisustvovalo oko  100 učesnika iz različitih institucija. GZZZ je izvršio evaluaciju razumevanja ideje, prikupljanje predloga mogućih aktivnosti u različitim sektorima, a na osnovu uputstva o formi predloga koje je dato nakon seminara. 



  3. Analizirana je sva relevatna dokumentacija neophodna za detaljnije poznavanje Beograda kao i programi zaštite zdravlja koji se sprovode. Rezultati analize publikovani su u monografiji "Programska zdravstvena zaštita" (Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1998.).



  4. SZ je pokrenuo proceduru da prva sredstva budu planirana u budžetu grada (u svim gradovima Evrope u početnim fazama razvoja je sredstva obezbeđivala gradska uprava - gradonačelnik ili predsednik gradske vlade je obično sponzor projekta).



  5. Pripremljen je predlog da nosioci projekta ispred Gradske uprave budu Sekretarijat za zdravstvo (SZ) i Sekretarijat za zaštitu životne sredine (SZŽS), a da stručni koordinator bude Gradski zavod za zaštitu zdravlja (GZZZ).



  6. SZ je pripremio inicijativni dokument za Skupštinu grada pod nazivom "Koncept Beograd - zdrav grad".



  7. Skupština je usvojila "Koncept Beograd - zdrav grad", prihvatila inicijativu da se Beograd uključi u međunarodni Projekat zdravih gradova, imenovala SZ i SZŽS za nosioce projekta, a Izvršni odbor je imenovao GZZZ za stručnog koordinatora.


Realizacijom prvog metodološkog koraka Faze 2 započela je organizacija rada na projektu.

I.  SZ u saradnji sa SZŽS i GZZZ pripremio je predlog sastava Organizacionog odbora projekta i Skupština grada je donela rešenje o njegovom obrazovanju. Organizacioni odbor, prema preporuci WHO, predstavlja vezu Projekta sa gradskim političkim sistemom, ali i vezu sa nacionalnim sistemom. Osnovna funkcija Odbora jeste da upravlja razvojem projekta.

U okviru ovog koraka imenovani su i projektni timovi SZ, GZZZ i SZŽS.

  1. GZZZ je kao stručni koordinator izvršio analizu sredine, odnosno, definisanje zdravstvenog i ekološkog profila grada. Definisanje profila izvršeno je prema metodologiji WHO, obradom indikatora i vremenskih serija podataka. Sublimat rezultata publikovan je u monografiji "Urbana sredina i zdravlje - zdravstveni i ekološki profil Beograda" ( Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 2000.). 
    Pogledajte nekoliko ilustracija rezultata rada na definisanju zdravstvenog i ekološkog profila .



  2. GZZZ je izradio dokument pod nazivom Projektni zadatak "Beograd - zdrav grad" koji je razmatran i usvojen od strane Organizacionog odbora i Izvršnog odbora Skupštine grada.



  3. Određena je lokacija Kancelarije Projekta u Sekretarijatu za zdravstvo koji je obezbedio posebnu prostoriju. GZZZ je deo svog projektnog tima odredio za rad u Kancelariji uz učešće dela projektog tima SZ. GZZZ je obezbedio potrebnu opremu za rad (računarska tehnika, telefon, faks, kao i potreban nameštaj). Takođe je obezbedio Internet priključak, poseban domen (www.beozdravgrad.org.yu) i izradio prezentaciju Projekta (Web site).



  4. Ključna dokumenta ove faze su "Zdravstveni profil grada Beograda" i "Strateški plan aktivnosti na Projektu". Ova dva dokumenta uradio je u četvrtom kvartalu 2001. godine GZZZ, u saradnji sa SZ i SZŽS, i oni predstavljaju aplikativnu dokumentaciju za WHO Centar za urbano zdravlje i EURONET asocijaciju. Oba dokumenta usvojio je novi Organizacioni odbor projekta na svojoj prvoj sednici održanoj 20. decembra 2001. godine.



  5. Skupština grada obezbedila je u budžetu finansijska sredstva za realizaciju Faze 1 i Faze 2 Projekta, a GZZZ je obezbedio kadrove i opremu navedenu pod IV. Sekretarijat za zdravstvo sačinio je predlog plana sredstava za Projekat u budžetu za 2002. godinu.



  6. Mehanizmi odgovornosti na nivou institucija definisani su u Strateškom planu aktivnosti i to za svaku aktivnost pojedinačno. Individualni nivoi odgovornosti (rukovodioci i članovi projektnih timova po aktivnostima) biće utvrđeni Programom rada na Projektu za 2002. godinu, koji će biti razmatran i usvojen tokom januara 2002. godine.

Gradovi se mogu uključiti u Fazu 3 razvoja Evropske mreže zdravih gradova nakon završetka prve dve faze. Međutim, WHO preporučuje da se realizaciji prvog koraka Faze 3 (povećanje svesti o zdravlju) pristupi što je moguće pre, odnosno, tokom rada u prethodne dve faze - projekti zdravih gradova "razvijaju svest tako što produkuju i distribuiraju informacije o zdravlju koje su interesantne, provokativne i korisne". Takođe preporučuje da se u Fazi 2 pokrenu one intersektorske i međusektorske aktivnosti koje se realizuju kroz međunarodnu saradnju.

WHO Centar za urbano zdravlje preporučio je koordinatoru Projekta "Beograd - zdrav grad" (GZZZ) da se već u Fazi 2 uključi u neku od međunarodnih tematskih mreža. 

''Projekti se ne razvijaju uvek na kontinuaran sistematski način. Oni su eksperimentalni i nastaju kroz ispitivanja i greške. Ponekad se oni razvijaju brzo a ponekad polako zato što su uslovi u kojima se razvijaju kompleksni i kontradiktorni. Svaki projekat zdravog grada mora da nađe svoj put kroz lavirint promena u kojima se na projektu radi.''

Svetska zdravstvena organizacija - WHO, Copenhagen

U skladu sa iznetim preporukama WHO realizovane su sledeće aktivnosti: 

U toku 1998-2001. višestruko je povećana distribucija informacija ka sedstvima informisanja i prezentacija informacija na stručno-naučnim skupovima. 

  1. Realizovano je povezivanje (1998) i kontinuirana saradnja Projekta Beograd - zdrav grad i Svetskog solarnog programa (1996-2005), preko Jugoslovenskog projekta "Nacionalna mreža za transfer informacija i tehnologija o obnovljivim izvorima energije - za održivi razvoj i zdravlje za sve". Ovaj projekat je u Svetskom solarnom projektu dobio rang visokog prioriteta. Pogledajte programe međunarodnih radionica www.rcub.bg.ac.yu/~todorom gde je tokom 2000. godine posebna sekcija bila posvećena zdravim gradovima. (Sektor za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Poljoprivrednog fakulteta i projektni tim GZZZ)



  2. Trideseti međunardni kongres o grejanju, hlađenju i klimatizaciji 1999. bio je posvećen zdravom i čistom Beogradu (Savez inžinjera i tehničara Srbije i projektni tim "Beograd - zdrav grad").



  3. Beograd je krajem 1999. uključen u međunarodnu tematsku mrežu gradova "Gradska klima" (Stadt Klima / Urban Climate Net), odnosno u Projekat u okviru koga se rade standardizovane podloge za urbano planiranje. Potražite Beograd na website-u ove mreže www.urbanclimate.net ili www.stadklima.de . 



  4. Pripremljen je (2000. godina) inicijalni dokument za izradu Lokalne agende 21 za Beograd (Društvo urbanista Beograda i projektni tim "Beograd - zdrav grad").



  5. Uspostavljena  je saradnja Atine i Beograda na naučno-tehnološkom projektu "Procena i upoređenje kvaliteta vazduha Atine i Beograda" čiji je cilj unapređenje sistema monitoringa u urbanim i/ili industrijskim sredinama korišćenjem podataka Landsat satelita. Projekat je usvojen na zasedanju Jugoslovensko - grčke mešovite komisije za naučno tehnološku saradnju (Atina 2001), a realizovaće se u periodu 2001-2003. U 2003. je planirana implementacija razvijenog modela u Beogradu, Atini i drugim gradovima.  Model će biti upućen i Evropskoj komisiji kao predlog standarda za evropske gradove. (Institut "Kirilo Savić" i GZZZ)

REALIZOVANO I PLANIRANO UKLJUČIVANJE BEOGRADA
U INTERAKTIVNE MREŽE ZDRAVIH GRADOVA




Poslednje ažuriranje: 27. decembar 2001. godine

[ Home ] [ Up ] [ Program WHO ] [ WHO Evropa ] [ Razvoj ] [ Organizacija ] [ Realizacija ] [ Novosti ] [ Bilten ] [ Veze ]